Srce putem arterija pumpa krv po celom telu. Svakom kontrakcijom srca ono gura krv u krvne sudove. Krvni pritisak nastaje tako što srce potiskuje krv na zidove arterija. Kako se pritisak povećava, opterećenje srca se pojačava. Hipertenzija, koja se obično naziva visokim ili povišenim krvnim pritiskom, predstavlja medicinski poremećaj koji karakteriše konstantno povišen krvni pritisak u arterijama.

Hipertenzija je primarni faktor rizika za bolesti i smrt u Evropskom regionu SZO, a činila je skoro četvrtinu (24%) smrtnih slučajeva i 13% slučajeva invaliditeta u 2019. Povišen krvni pritisak je značajan faktor rizika za kardiovaskularnu smrt i za opterećenje (uticaj na populaciju). Hipertenzija se često javlja bez uočljivih simptoma, što joj omogućava da prođe neopaženo. Kao posledica toga, početne kliničke indikacije mogu se manifestovati kao teške komplikacije poput srčanog ili moždanog udara, što može imati katastrofalne posledice. Oko 33% osoba sa hipertenzijom u Evropskom regionu SZO nije svesno svog stanja, a čak i među onima kod kojih je otkrivena, upravljanje njom može biti neoptimalno.

Krvni pritisak se izražava numerički kroz dve vrednosti. Inicijalni (sistolni) broj označava pritisak u krvnim sudovima tokom kontrakcije ili pulsiranja srca. Drugi broj, poznat kao dijastolni, označava pritisak u krvnim sudovima tokom perioda kada srce „odmara“ između otkucaja. Hipertenzija se utvrđuje merenjem sistolnog krvnog pritiska u dva zasebna navrata, uz očitavanje ≥ 140 mmHg, i/ili dijastolnog krvnog pritiska u oba navrata, uz očitavanje ≥ 90 mmHg.

Usvajanje zdravije ishrane, prestanak pušenja i povećanje fizičke aktivnosti mogu efikasno da smanje nivo krvnog pritiska. Određene osobe mogu i dalje imati hipertenziju uprkos promenama načina života, a u tom slučaju lekar može prepisati jedan ili više lekova. Optimalna ciljna vrednost krvnog pritiska može da varira u zavisnosti od pridruženih zdravstvenih problema. Za većinu ljudi je poželjno da očitavanje krvnog pritiska bude ispod 140/90 mmHg.

Postoje različiti lekovi za kontrolu krvnog pritiska koji se obično propisuju, uključujući ACE inhibitore, blokatore receptora angiotenzina-2, blokatore kalcijumskih kanala, beta-blokatore i diuretike kao što su hidrohlorotiazid i hlortalidon.